Doručak posle revolucije nije zbirka pesama.
To je mamurluk posle ideala, pljuska koja ne traži izvinjenje.
Pišem o ženama koje nose svet na leđima, a niko im ni hleb nije pružio.
O ljubavi koja ostavi modricu. O telima koja pamte više nego reči.
O svemu što prećutimo dok jedemo paštetu i brojimo kovanice.
Ćerka sopstvene greške je zbirka za one koji su odrasli pre vremena.
Za decu koja su učila da prežive pre nego što su naučila da pišu.
Za žene koje više nemaju snage da budu nečije rame, ali i dalje drže ceo svet.
melanija đurović 