Osmog
ili bilo kog drugog maja – 
sve je do jaja.

Zato što se rimuje.
Zato što dani,
baš kao i jaja,
pucaju
kad ih jako stisneš.

Krc!

Kroz pukotinu
provire pipci aprila,
ustajali miris nenošenog veša
i prošlih pokušaja.

Umotana u mamurluk
puzim između
mene koja jesam
i mene koje nema.

Da budem prisutna
u svom nestajanju – 
kao dim
koji još pleše,
iako
žara
nema više.