Na ćošku
što miriše na kišu,
na promaju što raznosi
papir u kom stoji
tvoje ime,
sklopljeno u krilo ždrala.

Hlad se vuče ulicom.
Svetlo krpi asfalt
nemirnim senkama.
Ti nećeš znati -
hiljadu puta
pravim tebe od papira
i svaki put grešim.