Italijanska loza
miruje u čaši.

Na terasi dočekujem noć,
mirisi afričke kuhinje
mešaju se u halal.

Na trenutke,
ne znam gde sam.

Ali nebo je isto.
Mora da sam još na zemlji.

Volim da sam prisutna:
zadah mora,
žarenje sunca,
stenovite litice,
malteške ptice kojih nema.

Poneka lasta proleti nečujno.
Palme čekaju bolje dane.

Sloboda ovde ima miris soli
i vonj šljakerskog znoja.

Teško je ljudima
koji stižu brodovima.
lete avionima bez prtljaga,
noseći samo nadu
i stvrdnuto srce.

Kameni je malteški san.
Teško se kleše dobar život
kad si izbeglica
iz svog doma -
a dom ti se slomio
pre nego što si stigao.